Lečenje postom umesto lekovima

Postom do zdravlja, lepote i zadovoljstva

Post je jedna od najstarijih metoda lečenja i očuvanja zdravlja.

Post je od davnina poznat ljudskom rodu. Vekovima su ljudi postili zbog religijskih, ali i zdravstvenih razloga. Suzdržavali su se od hrane da bi kroz meditaciju "pročistili" svoju dušu, pronašli sebe i približili se Bogu, ali i da bi "očistili" svoje telo od štetnih sastojaka i očuvali svoje zdravlje.

Post je stoga i jedna od najstarijih metoda lečenja i očuvanja zdravlja. I sam je Hipokrat savetovao bolesnima da umesto medikamentima svoje telo i dušu leče postom, umerenom fizičkom aktivnošću i čistim vazduhom.

Post na voću i povrću idealan je i za jednodnevni i za nedeljni post. Izaberete li za post jedan dan u nedelji, možete postiti i samo na voću.

U uslovima savremenog načina života, u kojem smo svakodnevno pod raznim psihičkim opterećenjima te se neredovno hranimo, čišćenje od otrovnih materija nagomilanih u našem organizmu suzdržavanjem od hrane postaje zanimljivije nego ikad.

Postom, koji bi trebao prerasti u način življenja savremenog čoveka, po mišljenju stručnjaka možemo mnogo učiniti za naše zdravlje, psiho-fizičku kondiciju i lepotu.

Ciljanim suzdržavanjem od određene vrste hrane možemo pročistiti i regenerisati kako sistem za varenje, tako i celokupni organizam te ga tako osvežiti, obnoviti i pomladiti.

Kako su alkohol, kafa i cigarete u vreme suzdržavanja od hrane pod strogom zabranom, spoznaja da štete zdravlju i da se bez njih može samo je pitanje trenutka. Naravno, kroz post se naše telo ne oslobađa samo fiziološkog, nego i psihičkog balasta.

Šta je post?

Post podrazumeva izbegavanje uobičajene hrane kroz određeno duže ili kraće razdoblje u svrhu telesnog i psihičkog čišćenja i obnavljanja te aktiviranja unutarnjih potencijala našega organizma za samoizlečenje. Post pritom nema apsolutno nikakve veze s dijetama kojima je isključivi cilj gubitak kilograma, i ne temelji se na izgladnjivanju.

Neophodna hrana za naše funkcionisanje se umesto iz namirnica, dakle "izvan", crpi "iznutra" iz vlastitih rezervi našega organizma. Upravo stoga što se organizam namiruje iz svojih unutrašnjih energetskih rezervi, čovek se ne oseća gladno, nego naprotiv, zdravo, zadovoljno, poletno i moćno.

Zašto, kada i koliko postiti?

Razlozi zbog kojih se isplati postiti mnogobrojni su. Prvenstveno, post je jedna od najboljih metoda regulisanja, pročišćavanja i obnavljanja te tako i očuvanja zdravlja sistema za probavu i izmenu materija, tj. celokupnog metabolizma.

Dakle, postom se čitav organizam, svi organi i sve ćelije, čiste od štetnih supstanci i obnavljaju, te stoga i ne čudi što se ljudi nakon posta osećaju kao "ponovo rođeni". Jednako tako postom se aktiviraju potencijali našeg organizma za samoizlečenje.

Nadalje, kako su za vreme posta srce i kardiovaskularni sistem manje opterećeni, pospešuje se disanje te se pluća, a potom i sve ćelije organizma brže i bolje snabdevaju kiseonikom. Kako se za vreme posta iskorištavaju unutrašnje masne rezerve,smanjuje se nivo holesterola u krvi.

Onome ko se odluči na post stručnjaci predlažu nekoliko mogućnosti. Tako za post možete izabrati jedan dan u nedelji, najbolje vikendom, nadalje možete postiti jednu nedelju svaki mesec ili pak jednom na godinu čitav mesec dana, najbolje za vreme godišnjeg odmora ili pak na primer korizme (Korizma, Veliki ili Časni post deo je liturgijske godine u kojem se hrišćani (posebno pravoslavci i katolici) pokornički pripremaju za Uskrs).

Nadalje, učvršćuju se koža i vezivna tkiva te ublažavaju ili iščezavaju migrene, alergije, akne te PMS. Kako smisao posta nije samo u dobrobiti za telo, nego u istoj meri i za psihu, pozitivne posledice vidljive su i u toj sferi.

Postom se razgrađuju negativni osećaji koji ugrožavaju psiho-fizičko zdravlje, te stvaraju i akumuliraju novi psihički potencijali za uspešno nošenje sa svakodnevnim stresnim situacijama.

Ako se odlučite za duži post jednom na godinu, nikad ne postite duže od 4 nedelje. Pri izboru trajanja posta i njegove učestalosti najvažnije je pronaći ritam i vrstu posta koji najbolje odgovara vama i vašem stilu života, te da ga potom praktikovati dosledno i redovno, dakle čitav svoj život.

Naravno, ako imate problema sa zdravljem, te ako želite postiti sedmicu ili mjesec dana, obavezno se posavetujte sa svojim doktorom.

Reč post svima koji ne poste uliva strahopoštovanje. Oni koji nikada nisu postili ubeđeni su da se tokom potpunog ili delimičnog uzdržavanja od hrane čovek uvek oseća klonulo i izuzetno mršavo. Oni koji su ga isprobali, znaju da stvari stoje upravo suprotno jer post vraća energiju i polet. Iako je mršavljenje jedna od posledica posta, ono ne predstavlja cilj po sebi. Istina je da svesno odricanje od hrane izrazito blagotvorno utiče na organizam. Evo koje su sve blagodeti Vaskršnjeg, kao i bilo kog drugog posta, pa makar postili samo na Veliki petak.

Post je predah tokom kojeg se telo oporavlja od prerade uvek novih količina hranljivih supstanci. Post predstavlja unutrašnje čišćenje od toksina nataloženih nedovoljno svarenom hranom. Otrovi se iz vezivnih tkiva ispiraju preko bubrega, a zatim izlučuju iz organizma.

Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu – da ozdravi. Put do zdravlja vodi preko stomaka, pa se post preporučuje ne samo iz verskih, nego i medicinskih razloga. Ramazanski post traje 30 dana, tokom kojih se na prirodan način  iz organizma izbacuju svi otrovi. Uzdržavanje od vode za telo je teže nego uzdržavanje od hrane, jer bez vode čovek može živeti samo 15 dana, a bez hrane čovjek može izdržati 30 dana. Upravo zato po islamu post je ograničen na period od zore do zalaska sunca. U to vreme svaka osoba koja posti treba da duhovno ojača, preispita sebe i svoje postupke, testira snagu volje, strpljenje i toleranciju. Post povećava energetske potencijale, jača imuni sistem, podstiče ozdravljenje, obnavlja krvne ćelije, ubrzava metabolizam, topi salo, poboljšava san.... Ovaj popis bi mogao ići dalje, jer se postom izoštrava um, povećava fizička i mentalna produktivnost, poboljšava mentalno i emocionalno stanje, te potiče dugovečnost. Sve u svemu blagodeti posta su ogromne i vredi se na njih posebno osvrnuti.

Čišćenje organizma od toksina 

Tokom posta jetra pojačava svoje aktivnosti. Telo se oslobađa toksina kroz mokraćnu bešiku i debelo crevo. Na početku posta javljaju se glavobolja, slabost, nervoza i neraspoloženje, zato što se telo oslobađa taloga iz tkiva, čijim topljenjem nastaju otrovi koji odlaze u krv pre nego što se izbace iz tela. Tri do četiri dana nakon početka posta organizam poseže za rezervama belančevina i masnoća iz tela. Loš zadah i neprijatan miris telesnih izlučevina znak su da se organizam čisti od toksina. Drugi stepen posta (3. do 7. dan) uključuje čišćenje sluzi, masnoća, odumrlih ćelija i drugih toksina koji lakše izlaze iz sistema. Nakon samo tri dana posta želja za jelom je smanjena, a organizam pun energije jer se počinje izlučivati endorfin koji ublažava bol i podiže raspoloženje.

Smanjen rizik od moždanog udara

Stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za ishranu tokom posta proveli su istraživanje u Tunisu nad 30 zdravih osoba. Rezultat je pokazao da je kod osoba koje poste nivo dobrog holesterola povećan za 20 posto. Loš holesterol se taloži na zidovima krvnih sudova, što uzrokuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Dobar holesterol ima suprotan učinak. Potrošnja zasićenih masnoća povećava nivo lošeg holesterola. Tokom posta telo troši do svojih masnih rezervi, koje pomaže u smanjenju holesterola u krvi, a time i smanjuje rizik od moždanog udara.

«Odmor» za srce

U normalnim okolnostima 10% od iznosa krvi koja je potrebna srcu, odlazi na probavni sistem. Tokom gladovanja, taj procenat se smanjuje, jer srce radi manje intenzivno i troši manje krvi. Tako srce za vreme posta uštedi oko 14.000 otkucaja na 24 sata. Manje hrane u crevima znači manji pritisak stomaka na grudi, što pospješuje disanje te se pluća, a potom i sve ćelije organizma, brže i bolje snabdevaju kiseonikom. U tom stanju pluća se šire bez prepreka. Takođe, smanjuje se pritisak na srce zato što nema potrebe za pumpanjem veće količine krvi u probavni sistem.

Smanjenje krvnog pritiska

Smanjena koncentracija telesnih tečnosti tokom posta pozitivno utiče na bubrege i dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Za vreme gladovanja smanjuje se koncentracija soli kao što su natrijum, kalcijum oksalat i fosfat, što sprečava formiranje kamenca i tumora.

Podmladjivanje organizma

Ljudsko telo je savršen organizam u kome se rađa i umire više od 2,5 miliona ćelija. Organizam je toliko inteligentan da za vrijeme posta prvo jede svoje štetne delove (izrasline, tumore, bolesna tkiva…).Gladovanjem telo počinje više raditi i aktivirati obnavljanje ćelija. Celokupni organizam se osvežava, obnavlja i podmlađuje.

Gubitak kilograma

Kada 30 dana u svoj organizam unosite ograničene količine hrane i pića sasvim je normalno da dođe do gubitka kilograma. Prema američkom doktoru Herbertu Šeltonu kada ne uzimamo hranu, organizam se hrani deponovanim rezervama koje se nalaze u krvi, kostima, u jetri, u žlezdama, pa čak i u samim ćelijama od kojih se telo sastoji. U njima se nalazi skladište proteina, masti, šećera, vitamina i minerala, pa tkiva prelaze na korišćenje rezervi obrnutim redom u odnosu na njihovu važnost u organizmu. Prva na redu za trošenje je mast.

Čistija  koža

Isto kao i u krvi, tako i u našem organizmu post smanjuje udeo vode, a ova činjenica doprinosi lečenju mnogih bolesti kože i dovodi do poboljšanja imuniteta. U odnosu na osobe koje ne poste, vrlo je mala mogućnost da će osobe koje poste oboleti od kožnih bolesti koje se prenose preko velikih područja tijela. S postom isčezavaju alergije, migrene, akne, a pozitivno djeluje i na liječenje raka. 

Olakšan rad probavnog sistema

Post olakšava rad digestivnog (probavnog) sistema, jer se u organizam unosi manje hrane i pića. Sam tim smanjuje se kiselost želuca, od koje pate milioni osoba širom sveta. Ujedno se smanjuje rizik od peptičkog čira (ulkusa), koji nastaje zbog narušene ravnoteže između agresivnih faktora (želudačna kiselina, pepsin i dr.) i obrambenih mehanizama sluznice gastrointestinalnog trakta (mukus, bikarbonati, mikrocirkulacija, prostaglandini i dr.). Naučnici su se složili da se zahvaljujući postu s varenja hrane energija usmerava na druge značajnije aktivnosti.

Preventiva kod dijabetesa

Izvrsna prilika za regulisanje rada pankreasa (gušterače) je suzdržavanje od hrane i pića. Gušterača izlučuje insulin, koji pretvara šećer u suve ili masne materije koje se akumulišu u tkivima. Kod osoba s povećanom telesnom težinom i velikim brojem masnih ćelija pojačana je potreba za insulinom, ali nakon nekog vremena gušterača postaje umorna i više ga ne može proizvesti. Javlja se umor, iscrpljenost, žeđ i pojačano mokrenje, što nagoveštava dijabetes. Debele osobe trebale bi postiti jer će njihovo telo tokom posta potrošiti 97% masnoće, a i gušterači će biti omogućeno da radi normalnije.

Poboljšanje vida

Posle posta čovek vidi dva puta bolje, jer se s postom vid izoštrava. Post smanjuje unutrašnji pritisak očne jabučice, što je posebno značajno kod pacijenata koji imaju glaukom ili oboljenja mrežnjače.

PMS

Post smanjuje sadržaj vode u krvi, što dovodi do njenog zadebljanja i smanjenja težine krvi od 26%. Količina krvi u žilama se smanjuje, a povećava oslobađanje prostaglandina. Zato post može umanjiti bolove kod PMS-a.

Razlika izmedju posta i dijete

Post se često poistovećuje s dijetom. Ali ova dva izraza se mnogo razlikuju. Dijeta je poseban režim ishrane, s odabranim namirnicama i unapred određenim pravilima. Tada govorimo o apstinenciji ili suzdražavanju od unosa određene hrane i pića. Kod posta morate se uzdržavati od unosa hrane i pića, što kao nuspojavu ima gubitak kilograma. Izgubljeni kilogrami mogu se po završetku posta duplo vratiti, ukoliko ne budete pazili na ishranu.Zato vredi na kraju ovog teksta citirati poznatog arapskog doktora El-Harisa b. Keldeha, koji kaže: „Stomak je izvor bolesti, a paziti na ishranu glavni je lek!“

Kako postiti?

U razdoblju u kojem postite strogo se pridržavajte upustava o dopuštenim namirnicama, te nipošto ne konzumirajte kafu, crni čaj, alkohol, slatko ili gazirana pića i ne pušite. Ako se odlučite za post u trajanju od sedmicu dana ili dulže, dva do tri dana pre i posle pripazite na ishranu.

Jedite manje i lakše, na primer pirinač, krompir, salate, supe, mlečne proizvode i obavezno popijte oko 2 l tečnosti. Duži post započnite čajem ili nekim prirodnim sredstvom za čišćenjem.

Za vreme posta što više ugađajte svom telu i duši. Što više se odmarajte i spavajte, a kako biste pospešili delovanje posta, priuštite sebi odlazak u saunu i na masažu tela. Mnogo boravite na čistom vazduhu i što dublje dišite, relaksirajte se u prirodi, šetajte i bavite se rekreativnim aktivnostima.

Pritom osluškujte svoje telo i uvažavajte njegove psihičke i fizičke reakcije. Nadalje, pijte mnogo više tečnosti nego inače, čime ćete pospešiti čišćenje, posebno sistema za varenje, te sprečiti isušivanje kože.

Post na "voću i povrću"

Za vreme posta jedite isključivo sveže i zrelo voće, te jednako tako sveže sirovo, kuvano ili lagano dinstano povrće. Povrće začinite samo s malo soli ili još bolje biljnim začinima, na primer bosiljkom, timijanom, belim lukom te s nekoliko kašika hladno ceđenog biljnog ulja.

Voće i povrće izaberite u skladu s vlastitim ukusom i sezonskom ponudom. U izboru povrća možete se rukovoditi i formulom crveno, zeleno, žuto kako bi u vašim obrocima bile zastupljene sve vrste hranjivih sastojaka.

I sam je Hipokrat savetovao bolesnima da umjesto medikamentima svoje telo i dušu leče postom, umerenom fizičkom aktivnošću i čistim zrakom.

Što se tiče količine, jedite što manje, ali pojedite onoliko koliko vam je potrebno. Kako sirova hrana znatno opterećuje varenje, ako imate osetljiv želudac, sirovo povrće te voće i sveže ceđene sokove nemojte konzumirati nakon 14,00 sati. U tom razdoblju jedite samo kuvano ili dinstano.

Tokom dana obavezno popijte između 3 i 6 litara tečnosti, najbolje negazirane prirodne mineralne vode, sveže ceđene voćne sokove i biljne čajeve. Ali, nakon 18,00 sati ne jedite i ne pijte više ništa.

Post na voću i povrću idealan je kako za jednodnevni tako i nedeljni post. Izaberete li za post jedan dan u nedelji, možete postiti i samo na voću.

Post na "tečnoj" hrani

Odlučite li se za ovaj oblik posta, u razdoblju koje odredite za čišćenje svojega organizma ne jedite uopšte, nego samo pijte biljne čajeve, sveže kuvane supe i čorbe od povrća, sveže ceđene sokove od voća i negaziranu prirodnu izvorsku vodu (može i flaširana izvorska voda).

Na primer, prepodne i poslepodne popijte šolju biljnog čaja, u podne šolju čiste supe od povrća, a uveče sok od voća. Tokom dana popijte oko 2 litra negazirane izvorske vode.

Za post na "tečnosti" možete odabrati i mlečni proizvod, surutku, te u tom slučaju popijte dnevno, u obrocima 1 l surutke, te ukupno oko 2 l negazirane izvorske vode ili biljnog čaja.

Mini post - preskakanje večere

Za one kojima je post nezamisliv ili pak žele još nešto učiniti za svoje zdravlje kao stvoreno je "odustajanje od večere" koje, po mišljenju doktora i molekularnih biologa, ima veoma pozitivne efekte na naš organizam.

Dinner cancelling podrazumijeva izbegavanje bilo koje hrane posle 16,00 sati, dva puta na nedeljno. Vrlo pojednostavljeno rečeno, ovaj se mini post temelji na saznanju da se naš organizam tokom spavanja mora baviti mnogo pametnijim procesima nego što je to varenje.

Dakle, ako se suzdržimo od večere, naš će organizam svu svoju energiju usresrediti na obnavljanje i rast novih ćelija, dakle na pomlađivanje i eventualno samoizlečenje.