Med - hrana, lek i ...

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen u poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, kao na primer bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka kao na primer livadski med, šumski i drugi).

Zbog ukusa ga mnogi preferiraju u odnosu na šećer i druge zaslađivače. Zbog velike koncentracije šećera med nije pogodan za razvoj bakterija, pa se smatra jednom od trajnijih živežnih namirnica.

По дефиницији, мед је чисти производ у коме нема додатака било које друге супстанце.

Ako med uzimate u raznim napicima (čajevima i sl.) morate paziti da čaj nije prevruć jer se prevelikim zagrejavanjem gube lekovita svojstva meda. Med treba biti potpuno otopljen u tečnosti, jer samo će ljudski organizam potpuno iskoristiti njegove lekovite materije. Uzimamo li med bez tečnosti, poželjno ga je držati u ustima sve dok se ne otopi. Zbog lake probavljivosti trenutno vraća izgubljenu energiju, a dugotrajnom primenom osigurava fizičku izdržljivost i psihičku stabilnost. Njegova ga svojstva čine nezaobilaznom namirnicom u zdravoj prehrani. Konzumacijom meda na pravilan način taj proizvod pretvaramo u lek.

Hemijski sastav meda

Tipični sastav meda
Jedinjenje	Količina
Fuktoza	38%
Glukoza	31%
Saharoza	10%
Voda	17%
Pepeo	0,17%
Ostalo	3,83%

Glavni sastojci meda jesu ugljenihidrati i oni čine 95-99% suve materije u zavisnosti od vrste. Zatim u medu nalazimo vodu, belančevine, vitamine, enzime te razne minerale, odnosno mineralne materije.

Med je mešavina od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i biljaka čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80% meda čine ugljenihidrati.

Primenom različitih naučnih metoda utvrđeno je da su šećeri u medu sastavljeni od:

1. monosaharida preko 60%

• fruktoza ili levuloza - monosaharid je koji je vrlo sladak i dobro topljiv u vodi.
• glukoza - najrasprostranjeniji je monosaharid u prirodi

2. disaharida

Maltoza, turanoza, izomaltoza, saharoza, maltuloza, izomaltuloza, nigeroza, trehaloza,glutiloza, lami-narbioza, entibioza.

3. oligosaharida

Erloza, panoza, maltotrioza, kestoza, izomaltobioza, melecitoza, izopanoza.

Voda je nakon ugljikohidrata drugi značajan sastojak meda.

Zakonski odnos vode u medu zavisi od vrste i iznosi od 15 - 20%. Količina vode prisutne u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristaliziranje.

Tako se med u kojem je prisutna veća količina vode kasnije kristalizuje i med će biti viskozniji.

Količina vode u medu nije stalna zbog njegove hidroskopnosti. 

Kiseline u medu

U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno su zastupljene oko 0,50%. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta biljaka od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.

Med pčele medarice sastavljen je i od niza organskih kiselina. Mravlja kiselina npr. prisutna je sa 10% količine u medu iako se nekad smatralo da je ima više i da je jedna od glavnih prisutih kiselina. Med pored mravlje sadrži i oksalnu, jantarnu, limunsku, vinsku, mliječnu, glukonsku, piroglutaminsku, maleinsku, valerijansku i benzojevu kiselinu. 

Bjelančevine u medu sastavljene su od albumina, globulin i pepotona koji zajedno čine polovinu koloidnih tvari u medu.

Proteini većim dijelom prelaze u med iz pčelinjih žlijezda slinovnica kada prerađuju nektar i medljiku, u pčelinjem mednom želucu. 

Zbog velike koncetracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda)

Vitamini su između ostalog sastavni deo meda, međutim njih nalazimo u vrlo malim količinama nedovoljim za potrebe ljudskog organizma. Tako u medu nalazimo vitamin C, B kompleks, niacin, pantotensku kiselinu, biotin i folnu kiselinu. Količina vitamina u medu prije svega zavisi iz kojeg cveća pčele prikupljaju nektar, prisutnosti polena, stanju i zrelosti meda te o njegovu načinu čuvanja.

Mineralne materije u medu

Med sadrži: silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, mangan, bakar, hrom, nikl, cink, kobalt, antimon, olovo, fosfor. Količine mineralnih materija zavisi o vrsti meda i poreklu.

Prehrambena vrednost meda

Jedna kašika meda (21 gram) sadrži:

• energetska vrednost: 64 kcal
• proteini: 0,06 g
• ugljenihidrati: 17,3 g
• ukupne masti: 0,0 g
• prehrambena vlakna: 0,042 g

Kontrola porekla meda

Prilikom ocene analize meda koristi se:

• organoleptičko ispitivanje
• fizikalno-hemijski pokazatelji
• analize polena
• biološke analize 

Med i lečenje rana

Pčelinja saća

U IBRA knjižnici pronađeni su zapisi gdje se zaključuje da je med visoko koristan u konvencionalnoj medicini.

Autori sugerišu da je med efikasan u lečenju rana zbog:

• protivbakterijskih osobitosti meda u sprečavanju infekcija
• viskozne prepreke koja sprečava gubitak tečnosti i onemogućava pristup bakterija i razvoj infekcije
• enzima koji mogu pridoneti obnavljanju tkiva i zaceljivanju rana
• upijanju gnoja i održavanju čistoće rane
• smanjenja boli, podražaja i uklanjanja neugodnih mirisa
• poticanja angiogeneze (proces nastanka novih krvnih sudova koje snabdevaju ćelije kiseonikom i hranom te sprečavaju njihovo propadanje) i zaceljivanja rana.
• Aktiviranje makrofaga te oslobađanja činioca rasta koji stimulišu epitelne stanice na regeneraciju i zaceljivanje rane
• smanjenja formiranja nastanka štetnih slobodnih radikala koji mogu biti odgovorni za probleme tokom prihvatanja kožnih presadaka na kožne lezije prouzročene meningokoknom septikemijom.

Vrste meda 

Livadski, šumski, bagremov med... nije svejedno 

Postoji mnogo vrsta meda i svu su manje-više lekoviti. Ovaj mali vodič može da vam pomogne prilikom izbora.

Lipov med

Lipov med je bistar, gotovo proziran i blagog je ukusa. Olakšava disajne tegobe i preporučuje se kod prehlade i gripa. Podstiče znojenje, povoljno deluje na varenje, ublažava grčeve u stomaku upala disajnih i probavnih organa . Koristan je kod problema s bubrezima jer pospešuje izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma. Lipov med se preporučuje srčanim bolesnicima. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih materija iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primjenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju.

Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne smie davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vredi i za čaj od lipe.

Posebna preporuka: bolujete li od astme, pojedite punu kašiku rendanog rena sa lipovim medom. 

Cvetni ili livadski med

Cvetni ili livadski med se dobija iz različitih vrsta cveća pčelinjom strpljivošću sakupljeno bogatstvo cvetne livade., zavisno od podneblja. Blagog je ukusa. Preporučuje se za podizanje imuniteta i oporavak nakon bolesti, kod sezonskih alergija i alergijske astme. Uvek je bolje uzimati cvetni med iz vaše okoline. Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija.

Uzimajte jednu kašiku meda dnevno, tokom cele godine, za oporavak organizma i borbu protiv alergija.

Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jest med od raznog livadnog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko. Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i "prave" livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom. 

Bagremov med

Bagremov med (bagrem, Robinia psedoacacia) je izrazito svetložute boje i blagog ukusa, ugodnog mirisa, lagan i ukusan. Odgovara većini ljudi jer se njegova aroma praktički ne oseti. Odličan za decu (ali tek nakon prvog rođendana), kao i za osobe koje se oporavljaju nakon bolesti. Koristi se i kod zatvora. Zbog sedativnog učinka pomaže kod nesanice, nervoze i napetosti.

Cveta u prvoj polovini maja. u Zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa. Mesecima ostaje u tečnom stanju i jedan je od vrsta meda koji vrlo sporo kristalizuje zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimuju ako im se osigura zimovanje na bagremovu medu. Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice jer se tako pojačava djelovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje naveče prije spavanja. Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.

Za smirenje pre spavanja popijte šalju čaja od matičnjaka s dodatkom kašičice meda od bagrema. Pušačima je preporučljivo odmah po ustajanju da pojedu kašiku meda od bagrema. 

Heljdin med

Heljdin med (heljda, Fagopyrum esculentum L.) ima najtamniju boju i opor okus. Bogat je mineralima i antioksidansima zbog čega spada u najzdravije vrste meda. . Kristalizira u srednje krupne kristale, ali ne potpuno. Heljdinog meda ima u vrlo malim količinama. Preporučuje se malokrvnim osobama i kao izuzetna pomoć kod kašlja.

Za ublažavanje kašlja kod dece dajte im jednu kašičicu ovog meda pre spavanja. 

Kaduljin med

Kaduljin med najčešće je svetložute do zelenkaste boje, blago gorkog ukusa. Deluje opuštajuće i podiže raspoloženje. Odličan je dodatak preparatima protiv gihta. Koristi se protiv kašlja i za jačanje imuniteta. Koristi se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Tako se bolesnik bolje osjeća te mu se vraća apetit. Čaj s medom od kadulje ne sme se uzimati vruć, već mlak. Lekovitost kaduljina meda ubrajamo u vodeću grupu meda za lečenje respiratornih organa i puteva, kao i za jačanje imuniteta. 

Kestenov med

Kestenov med specifične je crvenosmeđe boje, taman je. Ima specifičan ukus koji mnogima ne odgovara pomalo gorkog okusa, prepoznatljivog je mirisa, mada spada u najlekovitije. Koristi se kod gotovo svih bolesti i upala, pre svega kod čira na želucu, žutice, bakterija u mokraćnim organima, slabe cirkulacije i oslabljenog srčanog mišića.

Postiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, poslije operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem odstolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.

Čajeve s medom od kestena treba uzimati nekoliko puta na dan i to 1 - 2 sata nakon jela.

Velika kašika meda od kestean pre spavanja pomaže protiv zatvora. Pušačima se preporučuje jedna kašika ovog meda ujutru, na prazan stomak. 

Planinski med

Dobija se iz nezagađenog planinskog bilja i zbog toga je veoma tražen. Ima snažno antibakterijsko delovanje, koristi se za jačanje imuniteta, problema s disanjem, upale grla i sinusa.

Za jačanje organizma, najmanje pola sata pre doručka, popijte šolju toplog mleka zaslađenog planinskim medom.

Lavandin med

Lavandin med je intenzivnog ukusa i mirisa, a može biti tamnije ili svetlije žućkaste boje. Spada među lekovitije vrste meda, pre svega jer omogućava apsorpciju kalcijuma i gvožđa iz hrane. Posebno se preporučuje trudnicama i svima koji imaju manjak kalcijuma u organizmu, kod problema sa zubima i kostima, osteoporozom, povišenim krvnim pritiskom, alergije na sunčevu svetlost. Pospešuje varenje, čisti pluća i umiruje kašalj.

Posebno se preporučuje da ga uzimaju osobe sklone polenovim alergijama svaki dan, da organizam pripreme za veliku proletnu izloženost polenu. Ovaj se med dobija od hiljadu raznih cvetova livadskog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obilježiti i ravničarski med. 

Glogov med

Glogov med je smeđe boje i oporog ukusa. Preporučuje se srčanim bolesnicima jer reguliše krvni pritosak, pomaže kod ateroskleroze, angine pektoris, oštećenog srčanog mišića i upale srčanog mišića. Koristi se i za smirenje.

Za smanjivanje holesterola napravite pastu od ovog meda i cejlonskog cimeta u prahu. Namažite je na hleb i jedite za doručak.

Suncokretov med

Suncokretov med (suncokret, Helianthus annuus L.) je specifične žute boje, slaba mirisa po biljci, slatka do malo trpka okusa. Poslije vrcanja brzo kristalizira u krupne kristale i stvrdne. Suncokret je poznata uljarica. Koristi se protiv tegoba u vezi sa disajnim organima, kod upale grla i sinusa. Ubrzava zarastanje rana. Preporučuje se srčanim bolesnicima, starijim osobama kojima je potreban odmor i dodatna energija, kao i deci u razvoju. Medenju pogoduje stalno, lepo vreme s dovoljno vlage u vazduhu. Kad cvate, prvo mede krajnji cvetovi, pa tek nakon 5 - 6 dana središnji. 

Med od maslačka

Med od maslačka je intenzivne žute boje, brzo se kristalizuje. Ublažava posledice bolesti jetre i želuca. Pomaže kod gastritisa, kolitisa i zatvora. Za lečenje ovih tegoba, kašiku meda od maslačka razredite u čaši mineralne vode.

Med od ruzmarina

Med od ruzmarina je svetložute boje i jačeg ukusa. Ubrzava cirkulaciju, pobošljava rad jetre i pospešuje izlučivanje žuči. Dobar je protiv usporenog varenja, reume, gihta i visokog krvnog protiska.

Šumski med

Vrlo cenjena vrsta meda, tamne boje, veoma ukusan. Brzo se kristalizuje. Zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuje se anemičnim osobama, za oporavak nakon teških bolesti i operacija. Bogat je mineralnim solima i sadrži malo šećera, pa se često preporučuje dijabetičarima i sportistima. Trudnice ga mogu uzimati tokom cele trudnoće.

Ova vrsta meda preporučuje se posebno za lečenje upale pluća: veliku kašiku ovog meda  dodajte u tri decilitra biljnog čaja i pijte tri puta dnevno pre jela. 

Amorfin med - (amorfa, Amorpha fruiticosa) med je karakteristično crvenkast, blaga mirisa i ukusa. Zbog specifičnog sastava cenjen je u prehrani. Cveta početkom aprila, a retko kad dobro zamedi, možda jednom u deset godina. Opuštajuće i umirujuće deluje nakon svakog napornog dana. Crvenkasta boja upućuje na bogatstvo mineralnih sastojaka, koji ugrađuju novu snagu u iscrpljeni ljudski organizam.

Dračin med - (drača, Paliurus spina-christi) žut je ili zatvoreno žut, bez mirisa, slatka, malo oporog ukusa. Brzo kristalizira u krupne kristale.

Facelijin med - (facelija, Phacelia tanacetifolia) svetložut je ili beo, ugodnog mirisa i okusa. Spada u bolje vrste meda. Facelija cvate 16 - 20 dana.

Malinov med

Med od bjelogorične medljike - bogati su gvožđem i drugim mineralima. Potiču najčešće iz šuma gde obitavaju lisne (Lachnideae) i štitaste uši (Coccidae). Uši rilcem sišu sok biljaka i posebnim organima proizvode medljiku koju pčele unose u košnicu gdje se pretvori u vrlo ukusan med. Medljika se javlja u intervalima od sedam godina koliko je potrebno da se namnoži dovoljno uši za veće količine meda.

Med od hrastove medljike - tamnocrvenkast je, gust i rastezljiv, slabog mirisa po hrastu, oporog okusa, pali u grlu. U nas je manje cenjen, ali je traženi izvozni artikl.

Med od bukove medljike - ima slične ali blaže izražene karakteristike.

Med od crnogorične medljike

Med od jelove medljike - više je cenjen, zelenkaste je nijanse, ugodna ukusa i mirisa. Spada u najcenjenije europske medove. Skuplja se s lisnatih uši (lachnidae) od polovine aprila do, ovisno o klimi i specifičnom položaju, kasne jeseni.

Med od smrekove medljike

Med od matičnjaka

Metvičin med - (metvica, Mentha) tamnocrvenkast je, jakog i oštrog slatkokisela ukusa. Posle vrcanja brzo se kristalizira i menja boju u tamnožutu.

Planičin med - (planika, Arbutus unedo L.) žut je, gorka okusa. Planika je rasprostranjena u Sredozemlju.

Repičin med - (repica, Brassica napus var. oleifera L.) svetložut je. Nakon vrcanja odmah se kristalizira. Med repice sadrži velik broj cvetnog polena-

Ruzmarinov med - (ružmarin, Rosmarinus officinalis L.) svetao je, proziran i bistar, bez mirisa, ugodnog i blagog ukusa. Nakon vrcanja pretvara se u fine sitne kristale. Kristalizacijom med ruzmarina postaje potpuno beo.

Vrbov med - Vrbov med (vrba, Salix L.) u tekućem je stanju zatvorenožut s malo zelenkasta preliva, ukusa vrbovog soka. Čim se izvrca, kristalizira u sitne kristale i poprimi sivkastu boju.

Vrijeskov med - (vrijesak, vrišt, Calluna vulgaris) žut je do tamnožut, slaba mirisa, ugodna specifičnog ukusa. Kristalizira se nakon 2 - 3 meseca.

Vrijesov med - (vrijes, Erica L.) žut je med, bez mirisa, mutna izgleda, manje-više gorkastog ukusa. Kristalizira se već par dana nakon vrcanja.

Zlatošipkin med crvenkastobakrene je boje, vrlo ugodna te prepoznatljiva okusa i mirisa. Zlatnožuti cvjetovi zlatošipke u vrijeme najvećih ljetnih vrućina sakupljaju energiju i toplinu sunca, koji u medu ostaju sačuvani za duge i hladne zimske dane. 

Med prema konzistenciji

Vrcani med

Nektarni med – Područje Balkana je bogat biljnim vrstama koje su medonosne, prema nekim istraživanjima postoji oko 100-tinjak biljnih vrsta koje su posebno zanimljive pčelama. Iako je to mali broj u odnosu na ukupno biljno carstvo koje inače posjećuju pčele, u njima se nalaze najznačajnije kultivirane biljne vrste.

Med medljikovac - prema poreklu medljikovac potiče od crnogoričnog (jela, smreka, bor, ariš) i bjelogoričnog (hrast, bukva, lipa) bilja. Medljika je proizvod insekata iz reda jednakokrilaca (Homoptera), od kojih su za pčelarstvo najznačajnije lisne i štitaste uši. U odnosu na nektarni med medljikovac ima veću obojenost te veći sadržaj mineralnih materija.

Kremasti med - 100%-tni je prirodni med, bez dodataka stranih tvari. Dobija se kontrolisanom kristalizacijom tekućeg meda. Kremasta se konzistencija postiže jednostavnim mešanjem, čime su očuvana sva prirodna svojstva. Postignuta konzistencija uvijek ostaje takva što olakšava korištenje jer med ne curi te se kao takav koristi kao namaz.

Ekspresni med - poznat je u zapadnim zemljama i u EU. Prema zakonima pčela med mora proizvesti posjećujući medonosno bilje ili lisnih uši (medljikovac). Ekspresni med dobiva se hranjenjem pčela određenim sirupom.

Kristalizacija meda

S vremenom pre ili kasnije svaki med mora kristalizirati. Kristalizacija je prirodno svojstvo svakog meda. Brzina same kristalizacije zavisi od vrste meda, a može biti za nekoliko sedmica do nekoliko godina. To je sasvim prirodan proces koji ne utiče na kvalitet meda.

Dekristalizacija meda

Med možemo lako vratiti u tečno stanje, međutim treba imati u vidu da med ne podnosi visoke temperature. Zagrevanjem na visokim temperaturama med gubi svoja prirodna svojstva i zato je maksimalna temperatura zagrevanja meda 41⁰C. Med se dekristalizira stavljanjem staklenke u posudu s toplom vodom na štednjaku olabavivši poklopac. Temperatura se drži na minimumu jednu ili dvije minute te se pričeka da med postane tekući.

Drugi je način stavljanje staklenke s kristaliziranim medom u mikrotalasnu rernu. Maknite poklopac, stavite staklenku u mikrotalasnu i za 1 - 2 minute med će postati tečan. Med nemojte pregrejati.

Mikrotajasi imaju ograničen energetski potencijal pa ne prouzrokuju promene u strukturi materije – njihove molekule titraju i međusobno prouzrokuju trenje što uzrokuje samo porast temperature, a taj je efekt iskorišten u mikrotalasnim rerna za kuvanje i sušenje. Molekule vode, masti iugljenohidrata apsorbiraju energiju mikrotalasa tokom dielektričnog zagrejavanja.

Med s obzirom na postupak dobivanja

Vrcaljka - sprava za centrifugalno vađenje meda

Vrcani - dobiva se vađenjem meda iz saća koje su sagradile pčele centrifugalnom silom.

Topljeni - dobiva se zagrejavanjem zdrobljenog saća

Muljani - dobiva se hladnim gnječenjem saća u kojima je smešten i spada među najzdravije vrste meda.

Čuvanje meda

Med treba čuvati u čistim, suvim i tamnim prostorijama s dobrim provetravanjem. Prostorija ne smije biti vlažna jer med lako upija vlagu te stoga lako prihvaća druge mirise. Relativna vlažnost vazduha trebala bi biti između 60% do najviše 80%.

Med ne treba čuvati na niskimtemperaturama, a do temperatura od 15°C kristalizacija mu je mnogo brža. Najpovoljnija mu je temperatura za čuvanje u skladištima oko 17 - 19°C. U medu koji je proizveden prema pravilima struke vlaga ne smije prelaziti 20% vlage što između ostalog zavisi od vrsti meda. U tim uslovima opstanak bakterija i gljivica gotovo je nemoguć.

Med ne treba držati u prostorijama s lukom, kiselim kupusom, naftom, benzinom, plinom i ostalim proizvodima intenzivnog mirisa, kao ni u vlažnim prostorijama.

Metalne posude koje nisu posebno pripremljene za med ne treba koristiti, jer u njima može doći do reakcije organskih kiselina i metala. I pri uzimanju meda nije preporučljivo koristiti metalni pribor, već npr. plastični, drveni, porcelanski. Za skladištenje meda koriste se inox posude za prehrambenu industriju.

Lekovita svojstva

Lekovita svojstva meda jesu:

• med dobro utiče na motoriku želuca i creva
• konzumaranjem meda 120 grama dnevno tokom dvadesetak dana smanjuje holesterol za oko 20% i povećava aktivnost leukocita za otprilike 7% i hemoglobina za 10 - 20%.
• redovna konzumacija meda prouzrokuje poboljšanje krvne slike zbog sadržaja malih količina soli gvožđa, mangana, bakra i kobalta.

Apiterapija

Med je u životu ljudi uvek predstavljao zdravu i dostupnu namirnicu koja se održala uprkos pojavi jeftinijeg industrijskog šećera. U svim narodnim medicinama na svim krajevima sveta beležimo brojne recepte s više ili manje meda. Genetski modifikovana moderna hrana, pušenje, stres, zagađenost vode i neki lekovi pogoduju nakupljanju štetnih materija u organizmu, ali propolis uspešno sprečava pojavu bolesti. Njegova je lekovitost odavno poznata i u narodnoj se medicini med koristio za osnaživanje organizma, pre svega dece i starijih. I načnici mu pripisuju antibakterijska, antiseptička i antioksidacijska svojstva. Med je izuzetno koristan za zdravlje, a jača, tvrdi se, funkciju rada srca i krvotoka. Naučnici još istražuju koliko je lekovit.

Kategorije meda

Kvantitativnim istraživanjima utvrđeno je da se med može svrstati u 5 kategorija prema odnosu biljnih čestica:

I. kategoriju čine polenom siromašan med. U ovu vrstu spadaju npr. lavandin med, lipov med, pomorandžin med i lucerkin med.

II. kategoriju predstavlja srednja količina biljnih partikula. Ta kategorija obuhvata većinu na higijenski način dobivenih vrsta vrcanog meda raznih cvetnih pčelinjih paša, ali i većina meda od medljike. U ovoj kategoriji med ima 20.000 - 100.000 biljnih čestica na 10 grama meda.

III. kategoriju predstavljaju vrste ekstremno bogate biljnim česticama na 10 grama od 100.000 - 500.000

IV. kategoriju predstavljaju vrste sa 500.000 - 1.000.000 biljnih čestica na 10 grama meda. To je na primjer kestenov med, neke voćne vrste šumskog meda i sl. U njima je količina peludnih zrnaca određene vrste 90% i više.

V. kategoriju predstavljaju ekstremno bogati medovi koji se dobivaju postupkom prešanja.

Fermentacija meda

Uzroci fermentacije meda jesu:

• hidroskopnost meda - sposobnost je upijanja vlage iz vazduha pa dolazi do povećanja količine vode u površinskom sloju meda.
• prisutnost osmofilnih i ostalih kvasaca u medu koji podnose visoke koncentracije šećera u medu.

Fermentaciji je podložniji med u fazi pre i u toku kristalizacije jer dolazi do stvaranja kristala glukoze uz izdvajanje tekuće simpaste faze na površini koju čini fruktoza, koja tako izdvojena sadrži veću količinu vode nego u normalnim uslovima. Fermentacija meda slična je kao i alkoholno vrenje, a prepoznaje se pojavom stranih mirisa u medu.
Nastaviće se...