Zeolit

Šta je zeolit?

Zeoliti su mikroporozni, aluminosilikatni minerali koji se najčešće koriste kao adsorbensi (imaju sposobnost da usvoje neku materiju u svoju strukturu). Zeoliti imaju poroznu strukturu koja može da usvoji natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, ali i teške metale koji mogu biti toksični za organizam: živu, olovo, uranijum.

Prirodni zeolit nastaje kada vulkanske stene i pepeo dođu u kontakt sa alkalnim podzemnim vodama i stenama koje su nastale taloženjem gasova i pare u okeanima. Zeolit iz prirode nije dovoljno čist za ljudsku upotrebu, jer sadrži i minerale, metale, kvarc, te se zato prečišćava da bi mogao da se koristi kod ljudi. Silikatni mineral zeolit zbog svojih lekovitih svojstava konstantno pobuđuje pažnju, kako laika tako i stručne javnosti. U prirodi postoji više od 200 vrsta zeolita, pri čemu mogu biti vlaknasti, lisnati i kristalni. Najčistiji i najefikasniji od svih koji se našao u humanoj upotrebi je kristalni - klinoptilolit, koji je po sastavu alumino-natrijumski ili alumino-kalcijumski silikat. Neškodljiv je što je dokazano hemijskim i toksikološkim analizama, a najviše ga ima u podnožju Kopaonika, kao i na Kosovu. U prirodi ovaj mineral je neaktivan. On se aktivira tek procesom tehničke obrade. U tehnološkom postupku mehaničke aktivacije zeolit se usitnjava do veličine mikrona, čime mu se povećava slobodna površina, tj. povećava se adsorpcioni kapacitet i sposobnost jonske izmene. Mehanička aktivacija je tehnološki postupak mehaničke obrade materijala pri čemu se materije usitnjavaju do veličine mikrona, tj. kretanjem jedne čestice po površini druge u dinamičkim uslovima, dolazi do oštećenja površine čestice i sloja koji se nalazi neposredno ispod nje, a zatim dolazi do kidanja veza, što uzrokuje usitnjavanje čestice. Pri tom se povećava slobodna površina čestice, pojačava im se adsorpciona vrednost, sposobnost jonske izmene i kapacitet. Ovim postupkom se menjaju fizičko-hemijska svojstva zeolita, ali ne i hemijski sastav. Mikroni zeolita u ćeliju unose hranljive sastojke, a iz nje odnose raspadne produkte metabolizma. U ćeliji otpuštaju slobodnu vodu koja se nalazi unutar kristalne rešetke, pa samim tim poboljšavaju membranski potencijal i njegovu nepropustljivost za štetne materije, pri čemu se reguliše acidobazni potencijal. Mikroni zeolita stabilišu ćelijske strukture i uklanjaju razgradne proizvode metabolizma.

Slikovito opisano klinoptilolit izgleda kao pčelinje saće, koje je negativno naelektrisano te ima sposobnost vezivanja pozitivno naelektrisanih jona teških metala, toksina, štetnih hemikalija. Zeolit se izlučuje iz organizma urinom u roku od 6 do 8 sati.

Kako deluje zeolit?

Najpoznatije dejstvo zeolita je kao adsorbensa. Zeolit se uzima kod raznih vrsta trovanja, jer vezuje za sebe toksine, teške metale, hemikalije, te im smanjuje koncentraciju u organizmu.

Suština delovanja zeolita je u tome da on u ćeliju organizma unosi hranljive sastojke, a iz nje odnosi raspadne produkte metabolizma. Kao takav, zeolit može da se pije pomešan sa vodom, ali i da se nanosi na kožu ukoliko na njoj postoje rane ili neke druge neželjene promene. Upućeni tvrde da poboljšava imunitet i metabolizam, snižava šećer, otklanja gastritis i mučninu u želucu, upalu desni, afte, kamenac na zubima... Pospešuje izlučivanje viška tečnosti iz organizma, smiruje alergijska stanja, pomaže čišćenju jetre i drugih organa.

Unet oralno reguliše povišeni krvni pritisak, masnoće i holesterol, sprečava razvoj ateroskleroze, a sprečava i komplikacije dijabetesa.

Zeolit je koristan i kao antioksidans, jer sprečava negativno dejstvo slobodnih radikala na ćelije. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zagađenja, zračenja, stresa, a to su nestabilni molekuli koji reaguju sa drugim molekulima da bi postali stabilni. Pri ovoj reakciji napadnuti molekul sada postaje nestabilan, tj. postaje slobodni radikal, pa napada druge stabilne molekule. Na taj način dolazi do oštećenja ćelija i nastanka mutacija gena, stvaranja kancerogenih ćelija, oštećenja krvnih sudova, a u krajnjem ishodu razvijaju se bolesti, kao što su kancer, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja jetre i drugih organa.

Zeolit se koristi za adsorpciju bakterijskih toksina, mikotoksina i drugih nečistoća koji mogu dovesti do oboljenja u organizmu.

Zeolit se koristi za poboljšanje opšteg zdravlja i imuniteta, utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi i posledičnih komplikacija dijabetesa, smanjuje oštećenja krvnih sudova kod ateroskleroze, smanjuje koncentraciju holesterola i triglicerida u krvi. Posebno je efikasan kod trovanja i bolesti jetre.

Inače, zagovornici upotrebe zeolita tvrde da svi zdravstveni poremećaji nastaju zbog pada imunog sistema. Na stanje imunog sistema negativno utiču svakodnevne stresne situacije, sve zagađeniji vazduh, hrana i voda bogata nedozvoljenim sastojcima, povećano dejstvo radioaktivnih supstanci... Navedeni uzročnici izazivaju povećano delovanje slobodnih radikala usled kojih dolazi do povećane toksikacije organizma i nastanka raznih oboljenja.

Zeolit pomaže organizmu tako što vezuje i neutrališe slobodne radikale, reguliše Ph vrednost (kiselost) u krvi. Osim antioksidansnog dejstva, zeolit se pokazao i kao dobar dijetetski suplement, jer sadrži obilje minerala - kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum... Kao takav predstavlja značajan dodatak zdravoj ishrani.

Ljudski organizam svakodnevno napada desetine hiljada slobodnih radikala. Opasni su jer narušavaju ravnotežu uzimajući elektrone drugih molekula. Stabilni molekuli stvaraju slobodne radikale, pri čemu se zdrave ćelije oštećuju.  Zeolit je najefikasnije sredstvo za prevenciju dejstva slobodnih radikala i za neutralizaciju njihovog delovanja, najjači antioksidant i stimulans imunog sistema. Savremeni način života, ishrana, stres, zagađenje, zračenje uzrok su najezde slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji lako reaguju sa drugim jedinjenjima u svojoj okolini. Tada od stabilnih molekula stvaraju slobodne radikale, a zdrava ćelija se oštećuje. U ćeliji koja je napadnuta slobodnim radikalima dolazi do različitih promena – narušava se struktura proteina, oštećuje se DNK, dolazi do kidanja lanca i do smrti ćelije. Svi ovi poremećaji unutar ćelije dovode do nastanka raznih bolesti – tumora, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti jetre, šećera, autoimunih bolesti. U borbi protiv slobodnih radikala koriste se antioksidanti. Antioksidanti imaju svoje stabilizatore. Oni predaju elektron slobodnim radikalima i pri tome ga stabilizuju, sprečavajući dalja oštećenja. Zbog toga bi svakodnevno trebalo uzimati antioksidante, putem ishrane ili dijetetskih suplemenata. A upravo ovi poremećaji na ćelijskom nivou dovode do nastanka najrazličitijih bolesti - pojave tumora, bolesti srca i krvnih sudova, jetre, dijabetesa, autoimunih oboljenja.

Da bi se predupredile ovako ozbiljne posledice delovanja slobodnih radikala, poželjno je kroz ishranu ili dijetetske proizvode, unositi prirodne antioksidanse koji sprečavaju dalja oštećenja.

Zeolit je jedan od preporučenih antioksidanasa, jer se pokazalo da uspešno čuva struktura organizma, ukoliko se poštuju uputstva pravilne primene.

Pošto zeolit ima veliku sposobnost usvajanja molekula (adsorpcije), treba ga uzimati 6 sati pre ili posle upotrebe lekova, vitamina, minerala, jer ako se uzima istovremeno sa lekovima može ih adsorbovati i sprečiti njihovo dejstvo.

Čestice zeolita dospevaju do tankog creva gde prodiru u limfoidno tkivo, odakle dolaze u kontakt sa imunim sistemom i menjaju ga. Dokazano je da može da aktivira ili deaktivira T i D limfocite. Nasuprot tome, kod autoimunih bolesti zeolit se vezuje za T-limfocite, koje prepoznaje kao antigene. To dovodi do izrazito jake imunološke reakcije, pri čemu dolazi do razaranja T-limfocita. Što se tiče slobodnih radikala, na mestu oštećenja ćelije, zeolit jonskom izmenom dovodi magnezijum, kalcijum i druge minerale od kojih je sagrađen, čime sprečava dalje oštećenje ćelije. Ispitivanja su dokazala i antitumorski efekat. Poznato je da protein kinaza dovodi do razaranja DNK molekula, do mutacije gena i stvaranja malignih ćelija. Zeolit prepoznaje protein kinazu, inhibira je, sprečavajući dalje stvaranje malignih ćelija. Povoljno utiče i na kožne bolesti, dermatitis, psorijazu, seboreju, herpes. S obzirom na to da je upotreba zeolita u svetu počela još sedamdesetih godina prošlog veka, nema sumnje da će zeolit u budućnosti biti jedan od vodećih preparata koje treba uzimati u toku same bolesti, ali i za prevenciju i poboljšanje imunog sistema kod zdravih osoba. 

Masaža tela zeolitom, pomešanim sa nekom od krema za telo, čisti masne potkožne naslage, pri čemu koža postaje zategnutija i glatka. Zeolit pomaže i kod opekotina izazvanih prekomernim sunčanjem, ali i kod psorijaze, seboreje i herpesa. Tvrdi se i da uklanja gljivična oboljenja, kao i radioaktivne kontaminacije.

Međutim, željeni efekat lečenja ne može da se očekuje odmah. Tri do šest meseci predstavlja optimalni period tokom kojeg treba uzimati zeolit, kako bi dejstvo moglo da se oseti.

Preporuka korisnicima zeolita je da umerenom ishranom i uzimanjem ovog minerala sa dve litre vode dnevno polako podižu imunitet. Istovremeno, ovakvim režimom reguliše se Ph vrednost u krvi, čisti organizam od toksina, pobeđuje zdravstvena nemoć i poboljšava opšti kvalitet života.

Sa druge strane, zeolit se posebno preporučuje zdravim osobama koje trpe izuzetno snažne fizičke napore, kao što su, na primer, profesionalni sportisti. Kod njih zbog teškog treninga, takmičenja i psihičke napetosti pred nastupe dolazi do snažnog oksidativnog stresa. Umesto uzimanja sintetičkih vitaminskih i ostalih preparata, poželjnije je orijentisati se na prirodne antioksidanse kao što je zeolit.

Kliničke studije i sportsko naučna istraživanja pokazuju da aktivirani zeolit kod sportista dovodi do smanjenja slobodnih radikala, brže regeneracije organizma, veće izdržljivosti, što dovodi do boljeg uspeha na takmičenjima i uopšte poboljšanja psihofizičkog stanja. Redovno uzimanje zeolita utiče i na celokupnu detoksikaciju organizma od teških metala, amonijaka i čitavog niza opasnih toksina koji ugrožavaju zdravlje i vitalnost.

Istraživanja pokazuju da posle uzimanja, svi toksini iz organizma počnu da se izlučuju kroz mokraću, u periodu od 6 do 8 sati. Stručnjaci preporučuju da, dok pijete zeolit, unosite više tečnosti nego obično, a važno je i da ne uzimate druge lekove istovremeno, odnosno da se sa svojim lekarom posavetujete da li zeolit može da utiče na vašu redovnu terapiju. Ukoliko redovno pijete određene lekove, važno je da razmak između uzimanja zeolita i terapije bude od 4 do 6 sati. Zeolit nema štetan uicaj ni na plod u majčinom stomaku, pa ga u Aziji trudnice masovno koriste, a neka istraživanja pokazala su da zeolit čak štiti plod od štetnog uticaja toksina u majčinom telu. Zeolit se koristi i ko dodatak životinjskoj hrani, u baštovanstvu i poljoprivredi, jer kulture koje se obogaćuju zeolitom daju veće i zdravije plodove.

I što je najvažnije, proizvodi na bazi aktiviranog zeolita su apsolutno prirodni, bez aditiva, kontraindikacija i neželjenih efekata. Osim toga, ne sadrže nikakve supstance i dodatke koji su u suprotnosti sa antidoping regulativom.

Osim čistog zeolita, postoje proizvodi koji u sebi sadrže kombinaciju zeolita i drugih antioksidanata, kao što su zeleni čaj, vitamin C, noni, spirulina. U ovim kombinacijama zeolit se koristi kao nosač i olakšava prolazak antioksidanata do ćelije. Zeolit nije lek, već dijetetski suplement koji ima dokazana lekovita svojstva. Različita ispitivanja u Austriji i Nemačkoj dokazala su primenu zeolita u medicini, veterini i prehrambenoj industriji. Zeolit ima adsorpcionu sposobnost. U organizmu vezuje metale, toksine, lekove, pa treba biti obazriv prilikom njegove upotrebe. Razmak između upotrebe zeolita i drugih lekova ili vitamina treba da bude što veći da ne bi došlo do poništavanja efekta leka. 

Nisu zabeležena neželjena dejstva kod upotrebe zeolita.

Zeolit se ne preporučuje deci do 3 godine, trudnicama, pacijentima na hemodijalizi, kod oboljenja bubrega i osobama sa transplantatima. Zeolit ne treba uzimati dva dana pre, za vreme i dva dana posle hemo i zračne terapije.

Zeolit poboljšava opšte zdravlje i imunitet, uklanja umor, suzbija i smanjuje rast tumora uz bolju podnošljivost zračne i hemioterapije, reguliše nivo šećera i masnoće u krvi, sprečava razvoj arterioskleroze, reguliše povišen krvni pritisak, sprečava komplikacije dijabetesa, dovodi do gubitka mučnine, nadutosti kod zapaljenja i ciroze jetre, deluje gastroprotektivno, smanjuje bol, ukočenost i poboljšava pokretljivost zglobova, povoljno utiče na kvalitet i vlažnost kože i eliminiše gljivična oboljenja kože. Zeolit takodje apsorbuje radioaktivnost. Jedna od najboljih nalazista ovog vulkanskog minerala velik apsorpcijske moci nalaze se na Kosovu, i neki pretpostavljaju da je to razlog sto su tu teritoriju zaposeli Amerikanci.Kada se zeolit doda u manjoj količini zemlji za uzgoj kukuruza, paradajza i drugih biljaka, te biljke porastu znatno vece nego one kojima nije dodat taj mineral. Kada se zeolit doda u manjoj količini zemlji za uzgoj kukuruza, paradajza i drugih biljaka, te biljke porastu znatno vece nego one kojima nije dodat taj mineral.

Zeolit – mineral budućnosti – neutrališe štetno dejstvo osiromašenog uranijuma . Stručnjaci Instituta za nuklearnu tehnologiju i minerologiju u Beogradu pronašli su „lek“ kojim se može bitno neutralisati štetno dejstvo osiromašenog uranijuma. Osvojen je novi proizvod koji adsorbuje uran više od 90 odsto. To su eksplicitno potvrdila tromesečna naučna istraživanja koja su uspešno završena. Novi proizvod se bazira na „klinoptilolitu“ – mineralu iz porodice zeolita. Ono što čini osobenim i posebno vrednim ovaj prirodni mineral jeste njegova struktura koja određuje njegove osobine. Ovaj zeolit u svojoj unutrašnjoj strukturi i kanalima ima slobodan prostor, tzv. aktivna mesta za koja mogu da se vežu, odnosno adsorbuju štetne ili korisne komponente. Ta aktivna mesta u ovom mineralu mogu da posluže kao centri za vezivanje nekih novih jedinjenja. Time ovaj mineral dobija nove karakteristike, što znatno proširuje njegovu primenu. Kada ga udružimo sa još nekim slobodnim radikalom, onda dobijemo kvalitativno novi proizvod koji ima soficticiranu primenu. U prirodnom obliku „klinoptilolit“ neće reagovati, ali kada ga modifikujemo sa određenim organskim radikalima, dobijamo novi proizvod koji adsorbuje preko 90 posto prisutnog urana. To su najnoviji rezultati do kojih je došao Institut za nuklearnu tehnologiju i minerologiju u Beogradu zajedno sa grupom saradnika. Istraživanja su vršena na čistom uranu i sada predstoji samo da se utvrdi na koji način će ovaj „lek za uran“ biti primenjen na terenu. Ostaje da se vidi da li ćemo mesta koja su zagađivana osiromašenim uranom zasipati tečnim rastvorom u kome će biti sadržan novi proizvod. U tom slučaju naš adsorbent će za samo 24 časa vezati za sebe sav osiromašeni uran. Nakon toga mehanički bi trebalo odstraniti svu tu zemlju i iz otpada izvršiti ekstrakciju urana. Naš institut ima razvijenu tehnologiju za vađenje urana iz fosforne kiseline. Nadamo se da uz pomoć države možemo nešto slično osvojiti i za ovaj oblik urana. Najveći baseni zeolita smešteni su u okolini Vranja, Kosova, Beograda, Fruške gore, Mionice. Zeolit se smatra „mineralom budućnosti“ i da će on imati sve veću primenu u ekologiji i zaštiti životne sredine

Pronalazku ovog adsorbenta za elimisanje urana, prethodile su godine mukotrpnog i strpljivog rada. Institut je poznat pre svega po proizvoodnji adsorbenata koji neutrališu mikotoksine. Mikotoksini su posebna vrsta toksičnih materija koje se nalaze u stočnoj hrani. Ovi otrovi, koji najpre putem stočne hrane dolaze u životinje, konzumiranjem prerađevina od mesa dospevaju i u ljudski organizam gde se vrši njihova resorpcija. Ti otrovi, ukoliko se talože u dugom vremenskom periodu imaju štetne efekate na rad unutatrašnjih organa i zdravlje u celini. Prema istraživanjima, više od 30 odsto stočne hrane u Evropskoj uniji zaraženo je mikotoksinima. Zeolit takodje apsorbuje radioaktivnost.

Negativno nabijena molekula kavezne strukture zeolita zahvata pozitivni jon vodonika H +, što utiče na snižavanje pH nivoa ili kiselosti organizma. Zeolit ima sposobnost uravnoteženja pH na neutralni i alkalni nivo. Optimalan pH organizma treba biti blago alkalni, oko 7.4. U kiselom pH rastu bakterije i virusi. Kiseli pH od 6,9 i niži pogoduje razvoju bolesti. Čak 80% bolesti su bolesti kiselog okruženja, uključujući karcinom.

Prosečni savremeni čovek je izložen brojnim toksinima koje uzima putem vode i vazduha, na radnom mestu i u vlastitom domaćinstvu putem sredstava za čišćenje, dezinfekcijskih sredstva, pesticida, aditiva i drugih nepoželjnih supstanci koje sadržavaju naše namirnice kao nikad pre u ljudskoj istoriji. Sve to slabi imuni sastav i on ne može obavljati svoju funkciju zaštite zdravlja na odgovarajući način, što se odražava na porastu različitih vrsta fizičkih i psihičkih oboljenja.