Prolećno veliko spremanje organizma

S dolaskom proleća primećujemo kako se priroda budi: rađa se opet i opet novi život. No, to se ne događa samo oko nas – i u nama je to vreme obnavljanja i ponovnog buđenja. Prirodno je da u to vreme postajemo aktivniji, želimo da započnemo nove stvari, manje spavamo i budimo se ranije. Biljke rastu i počinju stvarati pelud, što postaje problematično osobama osjetljivim na alergije: kišete, oči su natečene i suzne... Alergijske reakcije mogu biti i teže, poput poteškoća u disanju. Pripremite se za proljetne alergije!

Takođe, s dolaskom sunčanih dana naše telo najverojatnije počinje osećati nelagodu i osećaj težine i umora nakon dugih meseca hibernacije.

Nastavimo li da jedemo kao i tokom zimskih dana osetićemo težinu, umor, nedostajaće nam energije, a možemo imati problema i sa alergijama. Sve su to poruke organizma da nešto treba menjati! Proleće je takođe i vreme da se odbaci sve što je višak - olakšajte svom organizmu prirodni prolećni proces detoksikacije.
Po shvatanjima tradicionalne kineske medicine proleće je najbolji period da pročistite jetru, laboratoriju organizma. Zimska hrana, koja je obično teža za varenje i kaloričnija, opteretila je jetru i ovo je idealan trenutak da jetru odmorite i nahranite.

Ovi simptomi i još mnogi drugi (glavobolje, menstrualni bolovi, artritis, vrtoglavice...) su uglavnom znakovi zasićenja toksinima u organizmu, nakupljenih tijekom zime.
Ovo je prilika za veliko proletnje čišćenje tela s drenažnom kurom jetre. (U nastavku teksta koristit ćemo termin „čišćenje jetre“, koji podrazumijeva čišćenje cjelokupnog organizma: jetre, bubrega, creva...).

Prema osnovnim kriterijima tradicionalne kineske medicine, takav proces čišćenja jetre je prvi korak u borbi protiv bilo koje bolesti.

Drenažna kura jetre 

Jetra je naš najveći metabolički organ koji procesira sve što unesemo u naše telo: lekove, aditive u hrani, toksine koje unesemo putem hrane, vode i zraka. Takođe, ona i razgrađuje masnoću, te proizvodi mnoge enzime.
Kada je telo preopterećeno toksinima, jetra je jedan od glavnih organa u kojem se oni talože. Jetra prezasićena toksinima može prouzrokovati mnoge fizičke, mentalne i emocionalne poteškoće. Neke od njih su: alergije, bolovi u mišićima, glavobolje, vrtoglavice, suvoća očiju i usta, nesanica, povišeni krvni pritisak, menstrualni problemi i PMS, probavni problemi, te depresija, preterana emocionalna osetljivost, nervoza, apatija... 
Redovnim čišćenjem jetre (detoksifikacijama) održavamo jetru i pripadajuće organe funkcionalnim i na taj način možemo spriječiti nastanak mnogih bolesti. 
Čišćenje jetre se može izvoditi tokom cele godine, a za redovnu higijenu organizma preporučuje se izvoditi tretmane u rano proleće i na jesen.

Kada? 
Minimalno dva puta na godinu: u rano proleće i u jesen, a za astmatičare i alergičare tri puta godišnje.
Koliko dugo? 
Tijekom 21 dana. 
Kako? 
Postoji nekoliko prirodnih načina čišćenja jetre, od kojih navodimo nekoliko zbog jednostavnosti korištenja, te učinkovitosti.

Nekima će samo čišćenja jetre doneti ozbiljno poboljšanje s obzirom na alergije.
Takođe preporučujemo:

Eterična ulja za čišćenje i regeneraciju jetre
Preporučena eterična ulja su: limun, paprena metvica, celer, seme mrkve, ružmarin verbenon, timijan tujanol.

Prehrana 

Preporučujemo uključiti ili povećati konzumaciju određenih namirnica koje pomažu čišćenju jetre, poput: gorke salate poput radiča, rukole, tamnozelenog povrća, šargarepe, peršuna, artičoke, crne rotkve...

Infuzi i dekokti (čajevi) za čišćenje 
Čajevi pogodni za čišćenje organizma su: čičak (korijen), maslačak (korijen), ruzmarin (list), artičoka (list), kopriva (list), dimnjača, piskavica (holesterol)

Terapija s crnim kimom 
Za mnoge je bila pravi blagoslov u punom oslobađanju od alergija, no traži strpljenje i disciplinu jer je potrebno uzimati redovno, na dnevnoj bazi, možda do dve godine, ili čak i više.
Smatramo da vrijedi probati jer se možete potpuno osloboditi alergije. 
Doziranje – tri puta na dan po jedna žličice, nakon jela, tijekom cijele godine, uz pauzu tijekom zimskih mjeseci.

Osnovna pravila za kuvanje tokom proleća

1. Prehrana treba da postane laganija, sa manje masnoća, slanih začina i ,,teških’’ sastojaka.
2. Idealna prolećna namirnica je ječam jer blago čisti organizam, a u kuvanju se može kombinovati sa integralnim pirinčem i raznim drugim žitaricama.
3. Supe treba da postanu takođe lagane, manje začinjene, ređe. U njih se može dodati i malo sirćeta ili limunovog soka kako bi se podstakli prirodni mehanizmi čišćenja i osveženja organizma. Opšte uzevši potrebno je u organizam unositi nešto više tečnosti nego zimi, tako da treba misliti o kvalitetnim čajevima, i naravno vodi.
4. Od mahunarki, sočivo je svakako zvezda proleća. Zeleno, smeđe ili bilo koje drugo. Sočivo je idealno za supe, variva, priloge... Tofu i tempeh se takođe se s dolaskom proleća češće pripremaju jer se jednostavno kombinuju sa povrćem, lako se pripremaju a manje opterećuju organizam nego meso.
5. Sa dolaskom proleća treba maksimalno uvrstiti povrće u ishranu. Samo, budite nežni i nemojte njegovu slatkoću i hrskavost uništiti predugim kuvanjem. Šaren tanjir pun raznog povrća je jedna od neophodnosti prolećne ishrane.
6. Zeleno je boja proleća! Neka se stoga na vašem tanjiru svaki dan makar jedanput nađe i nešto zeleno i lisnato. Raskoš hlorofila i minerala nahraniće vaš zimom i hladnoćom ispošćeni organizam, a ujedno će obaviti i blagu i neophodnu detoksikaciju.
7. Fermentisane namirnice kao što su miso i prirodni soja sos (tamari ili šoju) takođe čiste organizam, posebno od masnoća koje su se nataložile tokom zime.
8. Posebnu pažnju tokom prolećnog kuvanja obratite na kvalitet ulja koje koristite zato što su s dolaskom proleća jetra i žuč posebno osetljivi. Koristite samo kvalitetna hladno presovana ulja. Za proleće je najbolje maslinovo ulje, ali nemojte preterivati sa količinom. Za prženje je sasvim dovoljna kašika ili dve.
9. U širokom luku izbegavajte rafinisane proizvode, posebno šećer i kombinacije belog šećera i brašna. Osećaćete se puno bolje!

Zeleno, ah što volim zeleno

Brokoli, mladi kupus, blitva, spanać, prokelj, raštan – bogati su beta karotenom, folnom kiselinom, vitaminom C, kalcijumom i gvožđem. Ove sastojke ne možemo zameniti niti jednim vitaminsko-mineralnim preparatom. Zeleno lisnato povrće ne sadrži masnoću, bogato je biljnim vlaknima neophodnim za dobro varenje, a sadrži i pravu riznicu zdravlja – hlorofil! Hlorofil je važan antioksidans koji oplemenjuje našu krv i pomaže obnavljanje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.
Zelene namirnice vrlo dobro čiste organizam tako da vam pomažu u održavanju linije a i kvaliteta kože.
Neke vrste zelenog lisnatog povrća (naročito spanać i blitva) sadrže veće količine oksalne kiseline (ona razlaže kalcijum iz organizma i sprečava njegovu apsorpciju, te doprinosi nastanku kamenca u bubregu), stoga je posebno važno takvo povrće kuvati jer se kuvanjem većina oksalne kiseline izgubi.
Pri kuvanju zelenog lisnatog povrća treba uvek prvo zakuvati vodu (dovoljno je da visina vode u posudi bude 3-4 cm) pa tek onda staviti povrće. Ovakvo povrće kuva se od dvadesetak sekundi (mlado lišće rotkvice, i drugo mlado lišće) do najviše 3-4 minuta. Najboji pokazatelj da li je ovo povrće dovoljno ili previše skuvano je njegova boja: jarko zelena boja znak je da je namirnica dobro skuvana i da još uvek sadrži hranljive sastojke, dok maslinasta boja upućuje na to da je povrće prekuvano.

Klijanje

Klice (semenja, žitarica i mahunarki) odlične su upravo u proleće. One predstavljaju pravu riznicu minerala, a proces klijanja ove namirnice čini lakše svarljivim. Klijanjem se aktivira i hlorofil, a klice sadrže vrlo malo kalorija. Klijanje nije skupo i jednostavno je klice pripremiti i kod kuće.

Načini kuvanja

Tokom proleća preporučuje se kratka termička obrada namirnica: kratko kuvanje u vodi, parenje, kratko prženje na malo ulja, presovanje povrća. Ovako pripremljene namirnice imaju laganu, a osvežavajuću energiju koja nam pomaže da se i mi osećamo lagano i aktivno. 

Kiseljenje povrća

Kiseljenje povrća je veoma jednostavan način pripreme namirnica, a donosi jedan nov kvalitet ishrani – sadrži više hranljivih sastojaka nego sirovo povrće: tokom kiseljenja hranljivi sastojci se u povrću kondenzuju, voda se cedi, te se smanjuje volumen, tako da se može pojesti manja količina hrane, a uneti više hranljivih sastojaka.
Kiseljenja hrane je idealno i za sve one koji žele da izbegnu masnoću u hrani jer povrće nakon što odstoji u svom soku ima odličan ukus i ne zahteva nikakav preliv. Nije nevažna ni činjenica da vam ovaj način pripreme omogućava da imate jelo od povrća pripremljeno unapred.
Luk, praziluk, šargarepa, mladi luk, rotkvica, daikon, celer, kupus, keleraba, peršun, zelena salata – svo se ovo povrće može kiseliti. Koristite najviše četiri vrste povrća u jednom presovanju. Od četiri šolje tanko naseckanog svežeg povrća dobićete dve šolje ukiseljenog povrća.

Kako kiseliti?
Na četiri šolje seckanog svežeg povrća dodaje se 1 kašika tamari sosa ili 1 kašika umeboši sirćeta ili 1 i ½ kašičica soli ili 2 kašike pirinčanog sirćeta.
Za puniji ukus možete dodati đumbir (jednu kašičicu sitno seckanog đumira ili dve kašike soka od đumbira), 1 čenj belog luka, 1-2 kašičice začinskih trava.
Postupak: 
1. Operite povrće i očistite ka od uvelih ili potamnelih delova.  
2. Tanko nasecite povrće, stavite ga u zdelu i začinite.
3. Ukoliko kiselite/presujete povrće rukama: 5 do 8 minuta pritiskajte začinjeno povrće dok se volumen ne smanji na  pola.                      
4. Ukoliko kiselite u presi: samo kratko promešajte povrće i začine te ostavite da odstoji od pola sata do 24 sata u presi.
Ukiseljno krtolasto i korenasto povrće može se koristiti od tri do četiri dana, a ponekad i nedelju dana (zavisi od vrste začina, jer so i umeboši sirće omogućavaju duže konzerviranje). Zeleno lisnato povrće može se ukoliko j eukiseljeno koristiti oko od dva do tri dana.
Ukis eljeno povrće čuvajte u poklopljenoj kutiji, u frižideru. Pre posluživanja procedite. 

Neke osnovne napomene, koje nikada nije loše ponoviti

Ishrana treba da bude u skladu sa godišnjim dobom i treba da prati promene u prirodi. Nije svejedno da li je temperatura trideset stepeni ili pet ispod nule. Određene namirnice i načini pripreme hrane hlade organizam dok ga drugi načini greju. Izbor hrane treba naravno uskladiti i sa vašim polom, godinama, nivoom aktivnosti, i naravno zdravstvenim stanjem.

Radost sa kojom pripremamo jelo uticaće na kvalitet obroka, više od bilo kog začina. Uživajte zato pripremajući ove recepte, budite zahvlani na podarenom životu i hrani koja je pred vama i ne zaboravite da svaki zalogaj dobro sažvaćete!

Kad se prejedeš uzmi vodu

Saveti za čišćenje organizma posle prejedanja

U vreme slava i novogodišnih praznika, teško da bilo ko može da odoli slasnim sarmicama, hrskavom pečenju, ukusnim salatama sa majonezom, sirevima, čokoladnim tortama i kolačićima koji se tope u ustima. Iako lekari stalno upozoravaju da je "prožderavanje" štetno po zdravlje, njihovih saveta se setimo kada je već kasno. I šta onda? Kako da posle obilne gozbe očistimo organizam i izbegnemo štetne posledic?
-Nema leka za prejedanje, ali postoje namirnice koje deluju kao "protivotrovi" i pomažu telu da se što pre vrati u normalu.

Šta piti?

Voda
Voda bi inače trebalo da bude najzastupljenije piće, a posle preteranog jela vodu bi trebalo piti više nego inače, dakle više od 2 litre dnevno. Ne čekajte da osetite žeđ da biste popili vodu, već je pijte preventivno da biste sprečili dehidriranost (posledicu preterivanja u jelu i piću).
Limunada
Ovaj napitak će vašem organizmu osigurati sjajnu detoksikaciju, jer vitamin C topi toksine i ubrzava njihovu eliminaciju. Nemojte da dodajete šećer u limunadu jer ćete tako umanjiti delovanje vitamina C.
Biljni čajevi
Nezaslađeni biljni čajevi najbolji su za čišćenje, jer podstiču izbacivanje otrova iz organizma. Bitno je samo da ih pijete nezaslađene i sveže skuvane.
Zeleni čaj
Osim što će očistiti organizam od toksina, zeleni čaj će ubrzati i rad jetre, što dodatno doprinosi oporavku organizma, a ima i izrazita antioksidativna svojstva.
Kamilica
Deluje antiseptično, sprečava upalne procese i odlična je za opuštanje glatkih mišića.
Šipak
Odličan antioksidans, osvežava i povoljno deluje na disajne organe.
Hibiskus
Bogat flavonoidima, koji su bitni za obnavljanje ćelija. Ima intenzivnu aromu i podstiče budnost. Odličan je za opuštanje pošto ne sadrži kofein ili tein. Čaj od hibiskusa čisti organizam i osvežava dah.
Kopriva
Podstiče izbacivanje štetnih materija. Kombinacija kofeinskih kiselina, nezasićenih masnih kiselina, silikatne kiseline, kalijuma i kalcijuma ima protivupalno dejstvo i podstiče izbacivanje tečnosti i štetnih materija iz organizma.

Zabranjena pića

Kafa
Sadrži kofein koji će u ovoj situaciji samo pogoršati stvari (možete osetiti tremor).
Voćni sokovi
Svojom kiselinom loše utiču na već uznemiren stomak.

Šta jesti?

Izbegavanje hrane posle prejedanja može naneti više štete nego koristi. Dan obavezno treba početi doručkom, ali laganim (parče hleba sa puterom i šolja nezaslađenog čaja). Tokom dana takođe treba jesti nešto lagano – supe, povrće, salate.

Jogurt
Sadrži fermente koji pomažu varenju.

Kupus
Blagotvorno deluje na enzime koji se nalaze u jetri, pojačava i ubrzava čišćenje organizma. Osim toga, kupus ima antikancerogena svojstva.

Lisnato povrće
Kelj, praziluk, zelena salata i blitva savršeni su za čišćenje organizma. Sadrže hlorofil, koji iz tela uklanja toksine i na taj način rasterećuje jetru. Zeleno lisnato povrće najbolje je jesti sveže, jer je tada koristan učinak najveći, ali ako ne možete, onda ga skuvajte na pari. Tako ćete najbolje sačuvati hranljive sastojke.

Brokoli
Jača imunitet ima snažno antioksidativno dejstvo i sprečava nastanak kancerogenih ćelija. Klice brokolija (mogu da se nabave u prodavnicama zdrave hrane) imaju blagotvorna svojstva koja deluju čak 50 puta jače od zrelog brokolija.

Beli luk
Malo koja namirnica može ima više od 200 sastojaka koji imaju antibakterijsko i antivirusno delovanje kao beli luk. Nazivaju ga čudom prirode koje savršeno čisti organizam od različitih vrsta toksina. Tajna je u njegovoj sposobnosti aktiviranja enzima koji pomažu radu jetre. Beli luk takođe obiluje vitaminima koji podstiču oporavak organizma.

Ovsene mekinje
Višestruko uvećavaju svoj obim kad se unesu u organizam (2040 puta), dajući tako osećaj sitosti. Odlične su za one koji hoće da oslabe! Apsorbuju određeni procenat hranljivih materija i tako smanjuju kalorijsku vrednost pojedenog obroka..Deo "lošeg" holesterola lepi se za nabubrelu masu i zajedno sa njima izbacuje je iz organizma. Smanjuju nivo holesterola ravno delovanju nekih lekova."Lepe" za sebe glukozu usporavajuci njenu resorpciju, čime usporavaju njene nagle skokove u krvi. Deluju protiv zatvora i hemoroida. Svojim mehanickim dejstvom podstiču kontrakcije i pražnjenje debelog creva. Pošto upijaju veliku količinu vode čine sadržaj debelog creva mekim, što olakšava eliminaciju.

Šta ne treba jesti
Dok ne prođu tegobe i dok se organizam ne vrati u prvobitno stanje treba izbegavati masnu i previše slanu hranu.

Fizička aktivnost:

Na brz oporavak nakon preteranog unošenja hrane utiče i fizička aktivnost. Dehidrirano i umorno telo sklono je kardio-vaskularnim problemima, pa su šetnje na otvorenom veoma blagotvorne. One obezbeđuju dodatni kiseonik koji pomaže organima za varenje i utiču na sveukupni oporavak. Osim šetnje, preporučuju se i pilates i yoga.

Gladovanje - ne

Prva pomisao posle prejedanja "danas i sutra neću ništa da jedem" nije dobra ideja!

Šta ne treba jesti
*Pošto su slatkiši podigli vrednost šećera u krvi, najverovatnije ćete se sutradan probuditi sa vrlo niskim nivoom šećera i željom novom porcijom kolačića. Da biste izbegli opet isti začarani krug doručkujte, na primer, ovsene pahuljice (musli sa jogurtom, i kockicama svežeg voća - banane, jabuke i obavezno dodajte cimet). Dalje tokom dana birajte hleb od celog zrna žita, integralni pirinač ili integralnu testeninu jer pomažu u stabilizovanju nivoa šećera u krvi.
*Posle preobilnih obroka (koji su su proširili želudac, pa ćete verovatno biti gladni), sutradan uzmite više manjih, laganih obroka.
*Izbegavajte i slanu hranu, alkohol i kafu jer izazivaju dehidraciju.

Šta treba piti
Najbolji izbor su mlake, najbolje nezaslađene limunade (sa kojom bi trebalo da počnete dan), jogurt i ukusni voćni šejk. Imajte na umu da je sva hrana koju ste prethodni dan uneli kisele reakcije i da vam će vam sutradan bazna hrana pomoći da organizam zadrži neutralnu pH vrednost. Upravo limunada, jogurt i voćni napitci spadaju u potrebnu baznu hranu.

Ideje za voćni napitak
*U blenderu izmiksajte bananu, pomorandžu i zamrznute maline ili brusnice, maline, jagode (zamrznuti miks crveno voće), grejpfrut i pomorandžu...

Ne zaboravite
Kad birate hranu i piće fokusirajte se na sve ono što niste uneli dovoljno - tečnost (alkohol se ne računa), dijetna vlakna, minerale, vitamine, baznu hranu... i postepeno se vratite na zdrav, dobro izbalansiran način ishrane.